Срейович, Драгослав

Материал из Википедии — свободной энциклопедии
(перенаправлено с «Драгослав Срейович»)
Перейти к навигации Перейти к поиску
Драгослав Срейович
Дата рождения 8 октября 1931(1931-10-08)[1]
Место рождения
Дата смерти 29 ноября 1996(1996-11-29)[1] (65 лет)
Место смерти
Страна
Место работы
Альма-матер
Логотип Викисклада Медиафайлы на Викискладе

Драгослав Срейович, серб. Драгослав Срејовић (8 октября 1931, Крагуевац — 29 ноября 1996, Белград) — сербский историк, исследователь доисторической эпохи, академик Сербской академии наук.

Биография[править | править код]

Родился в Крагуеваце, где окончил начальную школу и гимназию. В 1954 г. окончил философский факультет Белградского университета по специальности «археология», а в 1958 г. избран на должность ассистента на кафедре археологии того же факультета. Там же в 1964 г. защитил докторскую диссертацию на тему «Неолитическая и энеолитическая антропоморфная пластика в Югославии» (1964). В 1965 г. назначен доцентом доисторической археологии, в 1970 г. — чрезвычайным профессором, в 1976 г. — полным профессором.

Руководил раскопками 67 доисторических и античных памятников в Сербии, Боснии и Черногории (Дукля, Сребреница, Лепенски Вир, Власац, Дивостин, Гамзиград, Шаркамен, и др.). Опубликовал более 200 трудов как в Югославии, так и за рубежом. За книгу «Лепенски Вир» получил Октябрьскую премию Белграда (sr:Октобарска награда) 1970 г.

В 1974 г. избран членом-корреспондентом Сербской академии наук и искусств, а в 1983 — академиком. С 1989 г. был директором Галереи Сербской академии наук и искусств, а с 1994 г. — заместитель председателя Сербской академии наук и искусств.

Был открытым гомосексуалом[2].

Умер 29 ноября 1996 г. в Белграде. Похоронен 3 декабря в Крагуеваце.

Память[править | править код]

Почтовая марка Сербии 2021 года, посвящённая к 100-летнему юбилею со дня рождения сербского историка и академика Сербской академии наук Драгослава Срейовича.

В его честь названы улицы в сербских городах Белград и Нови Сад, а так же, на малой родине, в Крагуевце.

После его смерти был основан Фонд Драгослава Срейовича для стимулирования фундаментальных научных проектов; донаторами фонда являются как бизнес-организации, так и учреждения культуры и науки[3].

В 2021 году Почта Сербии выпустила почтовую марку, посвящённую к 100-летнему юбилею со дня рождения сербского историка и академика Сербской академии наук Драгослава Срейовича.

Сочинения[править | править код]

Основные сочинения[править | править код]

  • Праисторија (1967),
  • Лепенски Вир — Нова праисторијска култура у Подунављу (1969),
  • Europe’s First Monumental Sculpture: New Discoveries at Lepenski Vir (1972, Лондон),
  • Музеју Југославије (1973),
  • Lepenski Vir — Eine vorgeschichtliche Geburtssatte europaischer Kultur (1973, Bergisch-Gladbach),
  • Власац — Мезолитско насеље у Ђердапу (са З. Летицом, 1978),
  • Речник грчке и римске митологије (са А. Цермановић, четири издања: 1979, 1987, 1989, 1992),
  • Уметност Лепенског Вира (са Љ. Бабовић, 1983),
  • Musei della Iugoslavia (1983, Милано),
  • Римска скулптура у Србији (са А. Цермановић, 1987),
  • Лексикон религија и митова древне Европе (са А. Цермановић, два издања: 1992, 1996),
  • Imperial Mausolea and Consecration Memorials in Felix Romuliana (Гамзиград, источна Србија) (са Ч. Васићем, 1994),
  • Празно поље (два издања, 1996),
  • Illiri e Traci (1996, Милано),
  • Археолошки лексикон (1997),
  • Огледи о древној уметности (1998).

Редактор[править | править код]

  • Divostin and the Neolithic of Central Serbia (with A. McPherron), 1988, Pittsburgh.
  • The Neolithic of Serbia (1988),
  • Vinča and its World (1990),
  • Археологија и природне науке (1992),
  • Римски градови и палате у Србији (1993),
  • Roman Imperial Towns and Palaces in Serbia (1993),
  • The Age of Tetrarchs (1995).

Примечания[править | править код]

  1. 1 2 Brozović D., Ladan T. Dragoslav Srejović // Hrvatska enciklopedija (хорв.)LZMK, 1999. — 9272 с. — ISBN 978-953-6036-31-8
  2. Gay-Serbia.Com. Дата обращения: 13 апреля 2012. Архивировано 11 мая 2012 года.
  3. [https://web.archive.org/web/20091109181426/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Fondovi.aspx?arg=8 Архивная копия от 9 ноября 2009 на Wayback Machine Фондови, задужбине и фондације Српске академије наука и уметности]

Ссылки[править | править код]