42°02′47″ с. ш. 19°29′37″ в. д.HGЯO

Осада Шкодера (1474)

Материал из Википедии — свободной энциклопедии
Перейти к навигации Перейти к поиску
Осада Шкодера
Основной конфликт: Турецко-венецианская война (1463—1479)
Дата весна — 8 августа 1474 года
Место Шкодер, Венецианская Албания
Итог Победа венецианцев и господаря Зеты
Противники

Венецианская республика

Османская империя

Командующие

Антонио Лоредан

Триадан Гритти


Иван I Черноевич

Хадим Сулейман-паша

Силы сторон

25 000 чел.

20 000 чел.

Потери

неизвестное число солдат и 3000 гражданских лиц из Скутари

Погибло 7 000 османских солдат[1]

Осада Шкодера в 1474 году была османским нападением на контролируемую венецианцами Шкодер (по-итальянски Скутари) в Венецианской Албании во время Первой турецко-венецианской войны (1463—1479). Её не следует путать с осадой Шкодера в 1478—1479 годах.

Осада[править | править код]

Весной 1474 года крупная османская армия осадила венецианский город Шкодер[2] . Султан Мехмед Завоеватель отправил губернатора Румелии Хадима Сулейман-пашу с примерно 8 000 человек, но они были отбиты командующим Антонио Лореданом[3][4] . Согласно некоторым источникам, когда гарнизон Скутари жаловался на нехватку пищи и воды, Лоредан сказал им: «если вы голодны, вот моя плоть; если вы жаждете, я даю вам свою кровь.»[5]

Венецианский сенат приказал всем доступным галерам переправить лучников в Шкодер через реку Бояна. Всем венецианским губернаторам также было приказано помочь осажденному городу. Согласно венецианским сообщениям, в июле Шкодер была осажден 50-тысячной османской армией при поддержке тяжелой артиллерией.

В начале 1474 года вся область вокруг Шкодера, включая заброшенный городок Балеч, попала под османский контроль. Согласно некоторым источникам, османский султан намеревался восстановить Подгорицу и Балеч в 1474 году и заселить их 5 000 турецкими семьями, чтобы создать дополнительное препятствие для сотрудничества господаря Зеты Ивана Черноевича и осажденной венецианским Шкодером[6][7].

Во время своей кампании 1474 года турки-османы разорили город Алессио (Лежа) и разрушили замок Дагнум[8].

Триадан Гритти был назначен венецианским генерал-капитаном вместо Пьетро Мочениго. Гритти возглавил венецианский флот из шести галер, который отплыл в начале мая 1474 года, чтобы защитить побережье Венецианской Албании, особенно устья реки Бояна[9]. Когда венецианский флот вошел в Бояну, османские войска попытались блокировать его, завалив устье Бояны срубленными стволами деревьев, как это сделал сербский воевода Мазарек во время Второй войны за Скутари (1419—1423). Гритти вернул свой флот вниз по реке и уничтожил османские войска 15 июня 1474 года[10]. Несмотря на все свои усилия, Гритти не смог доставить в Скутари все товары, которые перевозил его флот, потому что многие его корабли оказались в ловушке на мелководье Бояны близ города Свети-Срдж[11].

Когда Гритти присоединился к Пьетро Мочениго в Шкодере, они оба приказали Леонардо Болду найти господаря Зеты Ивана Черноевича и убедить его мобилизовать как можно больше своих людей, чтобы помочь венецианцам во время осады Шкодера. Болду также было приказано переправить кавалерию и пехоту Черноевича через Скадарское озеро[12] . Иван Черноевич сыграл важную роль в обороне Шкодера, поскольку обеспечивал связь с Котором и снабжал город через Жабляк или Скадарское озеро, одновременно сражаясь с турками-османами[13]. Он перевозил людей и лес из Котора через холмы в Жабляк, где он построил суда — фусты, которые удивили турок на Скадарском озере[14]. В течение всего лета Иван Черноевич участвовал в военных действиях на стороне венецианцев. Он контролировал Скадарское озеро с тремя фустами и 15 меньшими кораблями, что было очень важно, потому что венецианский флот (состоящий из 34 больших и около 100 меньших кораблей) не мог плыть дальше Свети-Срджа. Болду смог добраться до осажденного города из Жабляка на кораблях Ивана Черноевича[15][16] . Экипажи венецианских кораблей вместе со страдиотами из Греции присоединились к защитникам осажденного города, и, по некоторым венецианским сведениям, их общее число достигло 25 000 человек[17].

После обнаружения измены, совершенной Андреасом Хумой, членом семьи Хумой, во время осады, Гритти приговорил его к смерти и приказал казнить человека из Тузи[18].

Сообщается, что во время осады погибло от 7000 до 20 000 османских солдат, а около 3000 мирных жителей Скутари умерли от жажды и голода[1]. Во время осады внешние стены были значительно повреждены. Горожане восстановили стены в ожидании более сильного нападения турок-османов. Османская армия вернулись в 1478 году, чтобы окончательно завоевать Шкодер.

Примечания[править | править код]

  1. 1 2 Merula, George. «The War of Shkodra» (1474). An English translation by Robert Elsie at www.albanianhistory.net/texts15/AH1474.html Архивировано 5 октября 2013 года.
  2. Srejović, 1981, p. 406

    Ништа се није могло остварити јер је снажна турска војска с пролећа 1474 притисла Скадар.

  3. Srejović, 1981, p. 406

    Румелијски беглербег Сулејман је почео опсаду са око 8.000 људи.

  4. Jaques, Tony. Dictionary of Battles and Sieges. Westport, CT: Greenwood Press, 2007, p. 921
  5. C. Marshall Smith. The Seven Ages of Venice: A Romantic Rendering of Venetian History. — Blackie & son, limited, 1927. — P. 134. — «" If you are hungry, here is my flesh; if you are thirsty, I give you my blood."».
  6. Božić, Ivan (1979), Nemirno pomorje XV veka (серб.), Beograd: Srpska književna zadruga, p. 295, OCLC 5845972, почетком 1474 ... о султановој намери да обнови Подгорицу и да је насели са пет хиљада турских домаћинстава, а исто тако да подигне из рушевина стари град Балеч
  7. Ćorović, Vladimir. Istorija Srba : []. — Zoograf, 2005. — P. 357. — «...очвидно из разлога да спрече везе између Зећана и Албанаца».
  8. Božić, Ivan (1979), Nemirno pomorje XV veka (серб.), Beograd: Srpska književna zadruga, p. 383, OCLC 5845972, Турци су предузели две одлучне офанзиве - 1474 и 1478. У првом походу порушили су Дањ, око кога су се толико отимали Дукађини, а онда га напустили. Многобројне поправке су биле потребне у Љешу.
  9. Babinger, Franz (1992), Mehmed the Conqueror and His Time, Princeton University Press, p. 334, ISBN 9780691010786
  10. Božić, 1979, p. 380

    У близиниушћа покушали су да затворе реку, као што je 1422. годинечинио и деспотов командант Мазарек. Једноставно су насе-кли дрвеће и побацали га у реку да би затворили излаз. Три-јадан Грити није смео дозволити да му непријатељ блокирафлоту у реци

  11. Božić, 1979, p. 380

    ни Тријадан Грити није могао опседнутом граду дапошаље помоћ којом су били натоварени бродови укотвљенипод Светим Срђом

  12. Imber, Colin (1990), The Ottoman Empire, 1300-1481, Istanbul: Isis Press, p. 219, ISBN 9789754280159, OCLC 22297448, When the commanders of the fleet — Triadan Gritti and his predecessor as Captain-General, Piero Moccnigo — met in Albania, they commissioned a certain Leonardo Boldu to find one of the lords of the country to the north of Lake Shkoder, John Chcrnojcvich, "a man of great following and authority," and exhort him to gather as many men as possible. They ordered Leonardo to transport these, with his own infantry and cavalry, across the lake to relieve Shkoder,...
  13. Maletić, Mihailo (1976), Crna Gora [Montenegro(серб.), Belgrade: Književne novine, p. 172, OCLC 5090762, У одбрани Скадра важну улогу играо је Иван Црнојевић обезбијеђујући везу с Котором и дотурање помоћи преко Жабљака и Скадарског језера. Морао је да одбија нападе великих турских одреда.
  14. Srejović, 1981, p. 406

    Преко Котора је брдским путевима пребацивао људе и грађу од које би се, кад стигне у Жабљак, изградиле фусте и изненадили Турци на Скадарском језеру.

  15. Srejović, 1981, p. 407

    Иван Црнојевић је господарио Скадарским језером уз помоћ три фусте и 15 мањих бродова. То је било веома значајно, јер велика млетачка флота није могла да се пробија дал.е од Светог Срђа

  16. Dinko Franetović-Bûre. Historija pomorstva i ribarstva Crne Gore do 1918 godine. — s.n., 1960. — P. 82. — «...su Turci opsjedali Skadar 1474, Leonardo Boldu, Mleča- nin, je na burćima i lađama Ivana Crnojevića iz Zabljaka mogao s vojskom da dođe pod grad.». Архивная копия от 26 июля 2021 на Wayback Machine
  17. Srejović, 1981, p. 407

    мада су им се касније прикључили стратиоти из Грчке као и посаде свих бродова, млетачке снаге ни у једном тренутку нису премашиле 25.000 људи, како су Млечани извештавали своје савезнике

  18. Schmitt, Oliver Jens (2001), Das venezianische Albanien (1392-1479), München: R. Oldenbourg Verlag GmbH München, p. 492, ISBN 3-486-56569--9, Rätselhaft erscheint vor diesem Hintergrund das Schicksal Andreas Humojs: Er beging verrat und wurde von Generalkapitan Triadan Gritti zum tode verurteilt. Das urteil vollstreckte ein Tuzi.

Источники[править | править код]

Ссылки[править | править код]